У простору Бруса безистана у Сарајеву, данас је отворена изложба Архива Херцеговачко- неретванског кантона “Живот на подручју Столачког котара (1878–1918)” која је организирана у сарадњи с Музејем Сарајево. Изложба на јединствен начин доноси причу о свакодневном животу обичног човјека у Стоцу у времену владавине Аустро-Угарске монархије.
На отварању изложбе присутнима се обратила Индира Кучук Соргуч, директорица ЈУ Музеј Сарајева, истичући значај сарадње између институција културе из различитих крајева Босне и Херцеговине:
“Јако смо сви сретни што можемо да крунишемо нашу сарадњу с Архивом Херцеговачко-неретванског кантона овђе у Музеју Сарајева и да то буде још један у низу наших заједничких пројеката које бих хтјела представити, не само ово што смо данас виђели, него да представимо све оно што је везано за Архив Херцеговачко-неретванског кантона у Сарајеву и надамо се, наравно, оно што је значајно из Музеја Сарајева у Мостару”, истакла је Кучук Соргуч.
Своје задовољство реализацијом изложбе изразио је и Амир Кадрибеговић, директор Архива Херцеговачко-неретванског кантона, који је подсјетио на значај ове културне институције и њену присутност широм регије:
“Има велико значење зато што смо ми први пут овђе у Сарајеву, а у овој текућој 2025. години обиљежавамо чак 71. годину нашег постојања. То није мала ствар, ми смо у прошлој години обиљежили наш јубилеј 70. година и тим поводом смо организирали осам догађаја које смо презентирали у четири херцеговачка града: Мостару гђе је наше сједиште, Стоцу, Коњицу и Требињу. У прошлој години смо први пут били у Стоцу, Коњицу и Требињу. Замислите 70 година, а тежина на цијелој причи је била околност да смо ми били прва институција која је након Дејтонског мировног споразума одржала један јавни културни догађај у Требињу. То се десило у септембру мјесецу прошле године у Музеју Херцеговине Требиње”, рекао је Кадрибеговић.
Реферирајући се на изложбу у Сарајеву Кадрибеговић је навео да је за Архив јако било важно да се представи овдашњој јавности јер то представља квалитативни искорак у нашем раду.
„Ово је истовремено отворени позив истраживачима, научницима, студентима и свим заинтересираним грађанима које може привући богатство архивске граде коју посједује наша установа. У коначници сретни смо што смо кроз ову архивску изложбу представили Столац из једне хисторијске етапе која је значајно утицала на животне токове у том граду, на судбине људи, обичаје, али и дух града. Ова изложба је једна прича о граду и људима, њиховим судбинама и животним искушењима које вриједи испричати и подијелити с другима“, закључио је Кадрибеговић.
Ауторица изложбе, Ирма Шабановић, описала је како је изгледао процес рада на овој изложби – од дуготрајног истраживања и пажљиве селекције грађе, до концептуализације и обликовања саме поставке. Посебно се осврнула на сам Столац, истичући да је ријеч о простору богате хисторије и културног слојевитог идентитета, који је у аустроугарском периоду представљао значајан административни, образовни и привредни центар у југоисточном дијелу Босне и Херцеговине. Кроз архивске документе, рекла је, видљиво је колико је Столац био жив град – са школама, занатлијама, поштом, медицинским установама, али и свакодневним проблемима својих становника.
Будући да је Федерално министарство покровитељ изложбе, министар Нерин Диздар је приликом свечаног отворења нагласио колико је важно да институције културе отварају простор за изучавање локалне хисторије, јер управо кроз приче “малих људи” можемо боље разумјети веће друштвене процесе.
Изложба је привукла велику пажњу истраживача, хисторичара, али и свих љубитеља столачке баштине и културног насљеђа Босне и Херцеговине. Остаје отворена за јавност у Бруса безистану до 26. маја.
