П
оводом Дана државности Босне и Херцеговине, Архив Херцеговачко-неретванског кантона/жупаније и Факултет хуманистичких наука Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару организирали су промоцију књиге „Босанско краљевство и Српска деспотовина (1402-1459)“, аутора Др. Енеса Дедића.
Организатори истичу како је ова промоција свечаног карактера, али је истовремено и најава озбиљније стручне и научне сарадње Архива ХНК/Ж и Факултета хуманистичких наука Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару.
„У наредној години планирамо даље промоције научних радова еминентних аутора из БиХ и регије, али и заједничке пројекте наших установа које ће бити у опћем интересу шире друштвене заједнице“, навео је директор Архива ХНК/Ж Амир Кадрибеговић додавши како су „сложено и недовољно истражено хисторијско раздобље средњовјековне Босне, и односа које је имала са сусједним земљама, које третира ова књига одабрали као симболику за прославу државности Босне и Херцеговине у времену у којем ми живимо“.
„Босанско краљевство и Српска деспотовина (1402-1459)“, др. Енеса Дедића с Института за хисторију Универзитета у Сарајеву, проширена је и допуњена докторска дисертација аутора, која детаљно обрађује политичке, економске и вјерске односе двију средњовјековних држава: Босанског Краљевства и Српске Деспотовине.
„Истраживање ових односа је отежано јер у Босни и Херцеговини нити у Србији нису сачувани значајнији архиви из средњег вијека, па је ово, у суштини, приказ односа Босанског Краљевства и Српске Деспотовине кроз диоптрију онога што су знали сусједи, попут Дубровачке Републике, Угари, Млећани, градови у данашњој Италији и други еуропски градови – казао је Дедећ у изјави за Фену нагласивши да је истраживања базирао на Државном архиву у Дубровнику, у којем су сачуване бројне одлуке Дубровачког вијећа и налози дубровачким изасланицима који су у то вријеме ишли у Босну и Српску Деспотовину.
Аутор је истакао да су Босанско Краљевство и Српска Деспотовина имали међусобне, сусједске односе који нису били оптерећени односима вазалитета и суверенства једних над другим.
„Босански и српски владари и властелини у 15. стољећу ратују, мире се, посјећују једни друге, чак склапају и брачне везе, а на концу тих односа 1459. године, непосредно пред османско освајање Српске Деспотовине, најмаркантнији догађај је преузимање Српске Деспотовине од босанског престолонасљедника Стјепана Томашевића који те године постаје српски деспот, али услијед османских освајања није се дуго задржао на тој позицији – казао је Дедић.
Значајан дио посвећен је односима вјерских заједница које су ђеловале на простору средњовјековне Босне те, по Дедићевим ријечима, књига у сасвим новом свјетлу третира улогу Српске православне цркве на босанском простору у односу на доминантни наратив.
Дедић је нагласио како је један од најважнијих закључака његовог истраживања да су Босна и Србија током цијелог средњег вијека биле двије засебне државе.
Недим Рабић с Институт за хисторију Универзитета у Сарајеву истакао је како Дедићева књига представља велико хисториографско достигнуће.
– С обзиром да овакво дјело никада раније није написано, оно представља хисториографско достигнуће које ће значајно унаприједити знање о Босни и Српској деспотовини. Ово је, заправо, пионирско дјелу у којем је аутор успио (не заборавимо да ова тема никада није цјеловито обрађена, већ је била дио мањих тематских цјелина), уз темељит приступ литератури и провјеру свих навода из старије литературе, понудити изнимно вриједно штиво које ће још дуго бити актуално – казао је Рабић.
Иначе, промоција дјела Др. Дедића дио је манифестација којима ће се обиљежити Дан државности БиХ на подручју Мостара и ХНК/Ж.
