У Организацији Архива Херцеговачко-неретванског кантона, Факултета хуманистичких наука Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару и Удружењем за модерну хисторију Сарајево, у Мостару је одржана дводневна знанствена конференција под називом „Фортификације и војне комуникације на тлу Босне и Херцеговине од антике до 1918. године“.
Директор Архива ХНК Амир Кадрибеговић истакао је да је ова конференција резултат квалитетне сурадње ове три институције.
Како је додао, на конференцију се пријавило 27 учесника, професора и истраживача из свих дијелова Босне и Херцеговине. Међу њима су и три учесника из Хрватске, Србије и Црне Горе, док је дијелом ове научне конференције и 30 учесника из Хисторy Феста.
– То је показатељ да смо урадили јако квалитетан посао и надамо се да ће ова научна конференција, у годинама које долазе, постати традиционална и бити нешто што ће на овом подручју имати велики значај – истакао је Кадрибеговић.
На конференцији се кроз одговарајуће цјелине обрађују сљедеће теме: врсте, начин изградње, проширења, надоградње, територијални распоред и функције утврда, помоћни редови и службе у утврдама, питање водоопскрбе, хигијена и здравствена њега, свакодневни живот, као и питање фортификација у народним пјесмама.
– Ова научна конференција организује се у години у којој Архив ХНК обиљежава 70 година свога рада и постојања и ово је један од девет догађаја којим ће Архив обиљежити овај значајан јубилеј. Усуђујем се рећи да је ова научна конференција, према значају, можда и најважнији догађај којег организирамо у овој години – сматра Кадрибеговић.
Декан Факултета хуманистичких наука Универзитета ‘Џемал Биједић’ Едим Шатор каже како се ради о широко постављеној конференцији која ће с различитих аспеката указати на битност и значај фортификације и војне комуникације на простору БиХ до 1918. године.
– Циљ нам је био да ставимо фокус на истраживање различитих фортификацијских објеката, као и војних комуникација на простору БиХ која је богата различитим врстама културно-хисторијског наслијеђа. Желимо показати и указати на различите начине на који се ти фортификацијски објекти, између осталог, могу користити у културном туризму – додао је декан Шатор.
Осим тога, истиче декан, циљ је био да се на интердисциплинарни начин истраже различите теме, од књижевности до војне комуникације, а не искључиво теме с хисторијског или археолошког аспекта.
Иако су фортификације одувијек имале војну функцију, на овој конференцији расвијетљени су и бројни други аспекти, попут околиша, хумане географије, утиецаја на изградњу идентитета и слично.
Научна конференција одржана је под покровитељством Федералног министарства образовања и науке.
