У поводу 110 година од рођења Хивзије Хасандедића, у Центру за културу Мостар одржан је данас округли стол „Оријентално насљеђе у дјелима Хивзије Хасандедића“ којим је обиљежен његов изузетан рад и дјело.
„Сретни смо и поносни што смо успјели окупити овакав еминентан и разнородан скуп излагача, од који ће свако из свог угла говорити о човјеку којег, обзиром на његову изврсност, није једноставно одредити унутар једне научне дисциплине. Хивзија Хасандедић је у свом раду поступао и дјеловао као врсни научник, оријенталиста, истраживач, хисторичар, архивист, етнолог, теолог, хисторичар умјетности, а вјероватно сам нешто и изоставио. Као упосленик Архива био је примјер: најактивнији, предан, тачан, одговоран и максимално фокусиран на посао. Хивзијин ангажман у Архиву трајало је фактички до његове смрти. Као институција, односно баштинска установа Архив ће брижно чувати његово грандиозно научно дјело, јер је Хасандедић нама и будућим генерацијама омогућио приступ драгоцјеним информацијама о хисторији и култури Херцеговине које су биле оскрнављене, заборављене или сакривене. Тиме је обогатио, али и сачувао колективно знање и идентитет овог подручја. Једноставно речено, Хивзија је својим радом задужио све, и постојеће и будуће генерације. То смо дужни цијенити, његовати и промовирати“ , рекао је Амир Кадрибеговић, директор Архива ХНК на отварању округлог стола нагласивши припрему кратког филма, односно видео капсуле која подсјећа на лик Хивзије Хасандедића, његов живот, каријеру, размишљања, те професионална и приватна опредјељења.
Према ријечима Лејле Газић, више научне сараднице Оријенталног института у Сарајеву, Хивзија Хасандедић спада у ред оних истраживача који су се у она тешка времена трудили да својим ангажманом, својим истраживањима што више освијетле нашу културну прошлост.
“Спада у ред истраживача који су се трудили да истражи бројне путописне збирке, бројне документе, да нађе све оно што ће показати, да ми нисмо били никад тамни вилајет, да смо увијек имали своју културу, своје познавање језика, своје изучавање хисторије и један је од оних који су на том пољу учинили много, поготово у Херцеговини, гдје је у то вријеме био један једини. То је вријеме у којем није било интернета, у којем се није могло лако доћи до потребне литературе, истраживања су била пуно тежа, пуно дуготрајнија, мукотрпнија и он је на том пољу учинио много, те му треба одати признање“, рекла је Газић.
На Округлом столу учествује 14 излагача из БиХ.
